U pravu si! Online

Šta je malware?

Izraz malware obuhvata svaki softver koji je dizajniran sa ciljem da prouzrokuje štetu na računaru i računarskim mrežama. Tu spadaju virusi, trojanci, računarski crvi, spyware (špijunski programi),adware (programi za nametljivo reklamiranje) i bilo koji drugi progam ili deo programa (skript) čija je svrha da na ovaj ili onaj način ugrožava rad na računaru, računarske podatke i komunikaciju.

Za prosečnog korisnika ne mora biti naročito važno da poznaje razliku između više vrsta zlonamernih programa; u principu, dovoljno je obezbediti kvalitetnu antivirus zaštitu i održavati uređaje koji imaju pristup Internetu (pored računara, to mogu biti i prenosni uređaji — pametni telefoni, tableti i drugo). Međutim, novo vreme donosi nova iskušenja i zato nije na odmet upoznati se s glavnim izvorima opasnosti koje prete nekome ko aktivno koristi Internet.

Računarski virusi

Virus se definiše kao zlonamerni program koji se samostalno umnožava bez znanja korisnika računara. On se vezuje za postojeći program (često je to operativni sistem) i može okupirati hard disk ili radnu memoriju, a može se i kopirati na računare koji pripadaju istoj mreži. Njegova osobina jeste i da se razmnožava isključivo po aktivaciji od strane korisnika, što se dešava stavljanjem zaražene aplikacije u pogon.

Virus se može naći na tvom računaru ako zaraženu aplikaciju ili fajl preuzmeš sa Interneta ili snimiš s prenosnog uređaja (na primer USB-a), ili tako što ga instaliraš u uverenju da se radi o legitimnom programu. U ovom poslednjem slučaju, virus prenosi poseban malware — trojanac (vidi malo niže).

Vrste virusa

U zavisnosti od posledica koje mogu da izazovu, razlikuje se nekoliko vrsta virusa. Među najopasnije spadaju rootkit virusi, koji omogućavaju drugim osobama kontrolu celog računarskog sistema. Opasni su i makro virusi, pisani višim programskim jezikom tako da inficiraju poznate datoteke (recimo, Word fajlove); njima treba dodati i polimorfne viruse, koji prilikom svakog umnožavanja menjaju svoj zapis, što ih čini teškim za otkrivanje.

Računarski crvi

Crvi su slični virusima po tome što mogu da se umnožavaju, a razlikuje ih to što za njihovo pokretanje nije neophodna aktivnost korisnika, budući da su programirani tako da koriste već postojeće sisteme za razmenu informacija. Na primer, crv je u stanju da iskoristi tvoj mail i da svoje kopije pošalje svim zabeleženim kontaktima. Ova karakteristika računarskih crva čini ih pogodnim za masovne hakerske napade, jer mogu da preopterete čitave sisteme i pojedine personalne računare kompletno stave van funkcije.

Trojanci

Trojanci su vrsta zlonamernog softvera koji je dizajniran kao legitiman program, ali koji po instalaciji daje hakeru koji ga je poslao kontrolu nad tvojim računarom (tvoj računar može postati i deo mreže za širenje spama — neželjenih mailova). Do njihovog preuzimanja najčešće dolazi prilikom preuzimanja softvera s kojeg je skinuta zaštita (ili uz koje se trojanac podmeće maskiran kao aplikacija za skidanje zaštite, tzv. keygen). Za razliku od crva i virusa, trojanci se ne mogu samostalno reprodukovati, već ih mora pokrenuti korisnik.

Spyware

Spyware je vrsta softvera koji prenosi podatke o aktivnostima na Internetu. Ti podaci pohranjuju se na adresu koju je autor odredio i kasnije se koriste u komercijalne svrhe — za informisanje o potrošačkim navikama, prosleđivanje reklama, čak i krađu ličnih podataka (snimanjem kucanja po tastaturi, na primer).

Adware

Adware je program ili programski paket koji postavlja reklame na ekran tvog računara (obično u obliku dosadnog prozorčića). Njih možeš „pokupiti“ klikom na pogrešan link na nekom rizičnom sajtu ili aktiviranjem aplikacije koja ti je ponuđena kroz neželjene reklamne mailove (spam), ali često postoje i uz legalan softver koji možeš besplatno da preuzmeš, s tim što za uzvrat moraš da istrpiš agresivno reklamiranje.

Zaštita

Preventivna zaštita sastoji se, pre svega, od pokretanja zaštitnih programa kojima raspolaže tvoj operativni sistem (Firewall u slučaju Windowsa), a potreban je i kvalitetan antivirus program, odnosno program za uklanjanje spywarea i adwarea. Proveri sa svojim internet provajderom da li ti i on obezbeđuje nekakvu zaštitu. Uz to je preporučljiva obazrivost prilikom surfovanja (pretraživanja), naročito kada ti se nudi da nešto preuzmeš na računar i instaliraš.

U slučaju da dođe do infekcije, svakako probaj da aktiviraš svoj antvirus program, to jest, da mu zadaš da pročisti sistem. Ukoliko to ne reši problem, pozovi stručnjaka kako bi pokušao da spaseš od podataka šta se spasti može.

Ako dobro znaš engleski i nije ti mrsko da petljaš po svom računaru, preporučljiva je instalacija nekog sistem menadžera koji može da locira i iskoreni rizične fajlove.

Regulativa

Ukoliko ti ovakvi programi nanesu nekakvu štetu, veoma su male šanse da krivac bude kažnjen. Za slučajeve kada je to ipak moguće, recimo, u situaciji kada se utvrdi ko je stekao nekakvu korist od onoga što je malware učinio na tvom računaru, naš Krivični zakonik propisuje novčane i zatvorske kazne za:

  • neovlašćeni pristup računaru ili računarskoj mreži kršenjem mera zaštite;
  • neovlašćeno oštećenje računarskih podataka i programa;
  • pravljenje računarskog virusa „u nameri njegovog unošenja u tuđ računar ili računarsku mrežu“;
  • unošenje računarskog virusa u tuđ računar ili računarsku mrežu čime se prouzrokuje šteta.

Ova krivična dela gone se po službenoj dužnosti i treba da ih prijaviš Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.8/5
(Ukupan broj ocena:15)
This entry was posted in Nasilje na internetu and tagged , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • oebs

    oebs
  • Izrada vodiča kroz bezbednost mladih izrađena je uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju, u okviru projekta Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji, koji sprovodi Misija OEBS u Srbiji. Stavovi izraženi u vodiču pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji.
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • b92

    b92
  • mtv

    mtv
  • boje

    boje