U pravu si! Online

Krivična dela protiv imovine

Ovo su krivična dela kojima je nekom pričinjena imovinska šteta. Za neka od njih bitno je da li je počinilac imao nameru da time sebi ili nekom drugom pribavi korist, a za druga nije, važno je samo da postoji šteta.

Treba imati u vidu da se gonjenje za krađu, tešku krađu, prevaru i neovlašćeno korišćenje tuđeg motornog vozila uvek preduzima samo po privatnoj tužbi, bez obzira na sve što je dalje rečeno, ako ih je počinio jedan bračni/vanbračni partner prema drugom, ili su počinilac i oštećeni u srodstvu po pravoj liniji (otac — sin/kćerka, deda/baba — unuk/unuka…), ili je reč o braći i sestrama, usvojitelju i usvojeniku ili drugim osobama koje žive u zajedničkom domaćinstvu.

Krađa

Ako neko prisvoji nešto što nije njegovo, to je krađa. Ukoliko je vrednost ukradenog manja od 15.000 dinara, to je sitna krađa, kažnjiva novčano ili zatvorom do šest meseci. Sitna krađa goni se po privatnoj tužbi pokradene osobe.

U slučaju da je vrednost ukradene stvari veća od 15.000, a manja od 450.000 dinara, reč je o „običnoj“ krađi. Ovde već javni tužilac mora da goni lopova po službenoj dužnosti, a kazna je novčana ili do tri godine zatvora.

Ako vrednost ukradene imovine prelazi 450.000 dinara, ili je ukradeno neko kulturno ili prirodno dobro, onda govorimo o teškoj krađi. Kazna je do osam godina zatvora, a ukoliko ukradeno vredi više od milion i po dinara — do 10 godina zatvora.

Nezavisno od vrednosti ukradenih stvari, teškom se smatra i krađa pod određenim otežavajućim okolnostima, na primer, ako je lopov bio naoružan, ili je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem, korišćenjem bespomoćnosti ili teškog stanja neke osobe, za vreme elementarne nepogode, od strane grupe… Kazna je do osam godina zatvora, ili do 10 za vrednost preko milion i po dinara.

Još ozbiljnije krivično delo jeste razbojnička krađa. To je situacija u kojoj je lopov zatečen u krađi, pa u nameri da zadrži ono što je ukrao upotrebi silu ili pretnju da će napasti na nečiji život ili telo. Kazna je do 10 godina zatvora, ili do 12 godina za vrednost preko milion i po dinara. Ukoliko je razbojničku krađu počinila grupa lopova, ili je nekom u takvoj krađi namerno i svesno naneta teška telesna povreda, kazna može biti i do 15 godina zatvora.

Razbojništvo

Razbojništvo je prisvajanje tuđe pokretne stvari upotrebom sile ili pretnje da će se napasti na nečiji život ili telo. Za vrednost plena do 15.000 dinara kazna je do tri godine zatvora, za plen vredan od 15.000 do milion i po dinara — do 10 godina, a za veću vrednost — do 15 godina zatvora. Ista kazna, do 15 godina, važi i za slučaj da je razbojništvo počinila razbojnička grupa ili je nekom s predumišljajem naneta teška telesna povreda.

Prevara

Prevara je kad prevarant dovede žrtvu u zabludu ili je održava u zabludi da bi žrtva učinila nešto na štetu svoje ili tuđe imovine. Najmanja kazna, do šest meseci zatvora, sledi kada je iznos štete manji od 15.000 dinara i to se goni po privatnoj tužbi ako je reč o privatnoj svojini. Ukoliko je šteta veća, od 15.000 do 450.000 dinara, a prevarant je hteo da sebi li nekom drugom pribavi korist, kazna je novčana i do pet godina zatvora.

Ako je prevarant imao nameru da samo nanese štetu — ne i da sebi ili nekom drugom pribavi korist, a šteta ne prelazi 450.000 dinara, kazna je novčana i do šest meseci zatvora.

Ukoliko vrednost štete odnosno pribavljene koristi prelazi 450.000 dinara, kazna je do osam godina zatvora, ili do 10 godina za vrednost veću od milion i po dinara.

Iznuda

Za iznudu je karakteristično to da počinilac silom ili pretnjom natera žrtvu da učini nešto na štetu svoje ili tuđe imovine, da bi sebi ili nekom drugom pribavio imovinsku korist. Kazna, zavisno od vrednosti iznuđenog, može biti do 12 godina zatvora — za vrednost preko milion i po dinara. Međutim, ako je iznudu počinila grupa, ili se iznuđivač bavi time kao profesijom, kazna je do 15 godina zatvora.

Ucena

I ovde je reč o tome da se žrtva prinudi da učini nešto na štetu svoje ili tuđe imovine, ali na drugačiji način — pretnjom žrtvi da će se otkriti nešto o njoj ili njoj bliskoj osobi što bi škodilo njihovoj časti ili ugledu. I ovde kazna zavisi od vrednosti pribavljene koristi (do deset godina zatvora za vrednost preko milion i po dinara) i toga ko je izvršio ucenu. Ako je reč o organizovanoj kriminalnoj grupi, kazna je do 15 godina zatvora.

Utaja

Utaja je kad neko prisvoji tuđu stvar koja mu je poverena na čuvanje. Ukoliko su utajene stvari u privatnoj svojini i vredne između 15.000 i 450.000 dinara, ovo krivično delo goni se po predlogu — potrebno je da oštećeni to zatraži od javnog tužioca. Kazna je novčana i do dve godine zatvora. Ako je vrednost manja od 15.000 dinara, gonjenje je po privatnoj tužbi, a kazna do šest meseci zatvora ili novčana.

Međutim, ukoliko postoje otežavajuće okolnosti, gonjenje po službenoj dužnosti preuzima javni tužilac. To se dešava ako je vrednost utajene imovine veća od 450.000 dinara (kazna, uz novčanu, do pet godina zatvora, a ako je reč o vrednosti većoj od milion i po dinara ili kulturnom/prirodnom dobru, moguć je zatvor do osam godina). Otežavajuća okolnost je i ako utaju počini staratelj pokradenog (novčana kazna i do tri godine zatvora).

Obrati pažnju: kažnjivo je i ako nađeš ili slučajno dođeš do nečeg što nije tvoje, pa to zadržiš za sebe ili nekom pokloniš. Kazna je novčana i do jedne godine zatvora, ali samo ako vlasnik podnese javnom tužiocu predlog za gonjenje, osim za vrednost manju od 15.000 dinara. U tom slučaju važi gonjenje po privatnoj tužbi, a kazna je do šest meseci zatvora ili novčana.

Oduzimanje, oštećenje i uništenje tuđe stvari

Ukoliko neko oduzme tuđu pokretnu stvar, ali bez namere da time stekne nekakvu korist, odnosno ošteti ili uništi tuđu stvar, bilo pokretnu ili nepokretnu, biće kažnjen novčano ili zatvorom do šest meseci. Međutim, kazna je veća zavisno od vrednosti oduzete, oštećene ili uništene imovine i ako je reč o kulturnom ili prirodnom dobru. Najveća — do pet godina zatvora — sledi u slučaju oštećenja/uništenja, ukoliko je šteta veća od milion i po dinara ili je reč o kulturnom dobru, zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra ili dobru koje uživa prethodnu zaštitu.

Ako je imovina o kojoj je reč u privatnoj svojini, ovo krivično delo goni se po privatnoj tužbi.

Neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila

Onome ko bez dozvole vlasnika ili druge osobe koja je ovlašćena da o tome odlučuje koristi tuđe motorno vozilo, preti novčana kazna ili zatvor do tri godine. Ako je pri tom obio to motorno vozilo, ili koristio silu ili pretnju, dobiće novčanu kaznu i do pet godina zatvora.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.3/5
(Ukupan broj ocena:7)
This entry was posted in Krivična dela koja uključuju nasilje and tagged , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • oebs

    oebs
  • Izrada vodiča kroz bezbednost mladih izrađena je uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju, u okviru projekta Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji, koji sprovodi Misija OEBS u Srbiji. Stavovi izraženi u vodiču pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji.
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • boje

    boje