Neadekvatne prostorije i manjak zaposlenih

Izvor: Danas 

Foto: Chregu

Nezavisne institucije u Srbiji suočavaju se sa brojnim problemima. Većini nedostaje prostor za rad, zbog čega nisu u mogućnosti da prime veći broj zaposlenih, što direktno utiče na brzinu rada. Tako na primer, lift u zgradi gde se nalaze prostorije zaštitnika građana još nije dobio upotrebnu dozvolu, a službe poverenika za informacije od javnog značaja i poverenice za zaštitu ravnopravnosti smeštene su u stambenim zgradama.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao glavni problem sa kojim se suočava njegova služba ističe nedostatak prostora za rad i manjak zaposlenih. I u godišnjem izveštaju o radu poverenika ističe se da ova služba ima 39 zaposlenih, to jest 30 manje od potrebnog broja.

Takođe, kako se ističe u godišnjem izveštaju Kadrovskim planom za 2011. predviđeno je da se u radni odnos primi do 55 zaposlenih, u pogledu čega je postojala i saglasnost Ministarstva finansija s aspekta obezbeđivanja sredstava u budžetu, ali ni taj, kao ni Kadrovski plan za 2010, nije mogao da bude realizovan usled nedostatka prostora.

- Na ovaj problem je ukazivala i Evropska komisija, a i jedan od osnovnih prioriteta EU je obezbeđivanje prostora za rad poverenika za informacije od javnog značaja, naglašava Šabić za Danas.

Međutim, iako povereniku nedostaje prostora za rad, procenat uspešnosti za „oslobađanje“ informacija je više od 90 odsto.

- Ta brojka je zadovoljavajuća ako se uzme u obzir da broj pritužbi iz godine u godinu raste, što je dokaz poverenja građana u rad službe poverenika, ističe Šabić.

Sa sličnim problemima nedostatka prostora i manjka zaposlenih suočava se i služba poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Pomoćnik poverenice Milovan Babak kaže za naš list da ova služba trenutno ima 18 zaposlenih, kao i da su svi smešteni u poslovnom prostoru u stambenoj zgradi, koji im je na privremeno korišćenje dodelila Vlada Srbije.

- Da bi se zaposlio potreban broj ljudi, neophodno je da od Vlade dobijemo dodatni prostor kako bismo mogli da nesmetano razvijamo naše kapacitete i uskladimo sa sve većim obimom posla koji imamo. Posle dužeg vremena dobili smo prijemnu kancelariju u Nemanjinoj ulici i zbog toga smo zadovoljni. Takođe, i budžet za ovu godinu nam je smanjen za oko 20 odsto, ali razumemo da se mora štedeti i trudimo se da damo svoj doprinos odgovornom trošenju sredstava na raspolaganju, ukazuje Babak.

Međutim, ono što službu poverenika posebno brine je činjenica da jedan broj organa javne vlasti vrši diskriminaciju prilikom svog rada, a da među njima ima i ministarstava koja se oglušuju o preporuke poverenika.

Zaštitnik građana Saša Janković kaže za Danas da kada je reč o uplitanju države u rad nezavisnih institucija, postoje i ona koja su nužna, kao što je recimo odobravanje budžeta.

- Sa druge strane, postoje i druge vrste uticaja. Na primer, lift u zgradi zaštitnika građana još nije dobio upotrebnu dozvolu, pa osobe sa invaliditetom ne mogu da se popnu na više spratove, naglašava Janković.

Pokušaji promene zakona

Kao dva primera, kada je nazavisnost zaštitnika građana bila pod znakom pitanja, Janković navodi pokušaj promene poslovnika Narodne skupštine, kao i pokušaj izmene Zakona o zaštitniku građana, koji je imao nekoliko spornih odredbi. „Skupština je htela izmenom poslovnika da uvede pravilo da poslanici glasaju o izveštaju o zaštitniku građana i da ukoliko ga ne usvoji, može da pokrene smenu ombudsmana. Izmenom Zakona o zaštitniku građana bilo je predviđeno da se iz nadležnosti isključi Visoki savet sudstva. Ipak, zbog oštrih reakcija javnosti ove odredbe nisu usvojene“, objašnjava Janković.