Zahtev za zaštitu od zlostavljanja na radu

Zahtev za zaštitu od zlostavljanja na radu

Ovde možeš da preuzmeš primer zahteva za zaštitu od zlostavljanja na radu. Ovaj zahtev podnosi se poslodavcu kada zaposleni trpi zlostavljanje na radu, bez obzira na to da li ga vrši neko od zaposlenih ili to radi poslodavac.

Primer zahteva možeš da koristiš posle preuzimanja, tako što ćeš izmeniti odgovarajuće lične podatke, podatke o poslodavcu, kao i podatke koji se odnose na konkretan slučaj za koji podnosiš zahtev.

Kako se podnosi zahtev?

Pismeni zahtev podnosi se direktoru preduzeća ili ustanove, starešini državnog organa ili preduzetniku, ili osobi koju je on ovlastio da prima ovakve zahteve. To u praksi može značiti da treba da ga odneseš u pravnu službu ili sekretarijat firme. U svakom slučaju, na primerak zahteva koji ostaje tebi treba da stave takozvani delovodni pečat i upišu na njega datum podnošenja zahteva. Tako ćeš imati dokaz da si podneo zahtev, kao i kada si ga podneo, što je važno zbog rokova.

Šta zahtev treba da sadrži?

U zahtevu moraju biti navedeni:

• osnovni podaci o tebi,
• podaci o osobi koju teretiš za zlostavljanje,
• opis mobinga, koliko je trajalo neprimereno ponašanje i koliko je bilo često,
• datum kad se zlostavljanje dogodilo poslednji put,
• podaci o eventualnim svedocima i dokazima koje prilažeš.

Rok za podnošenje zahteva

Zahtev se podnosi u roku od šest meseci od dana kada je poslednji put izvršeno ponašanje za koje misliš da predstavlja zlostavljanje.

Šta se dešava posle podnošenja zahteva?

Kada primi zahtev, poslodavac je dužan da u roku od tri dana predloži posredovanje da bi se razrešilo ovo pitanje. Ako posredovanje nije uspelo, a postoji osnovana sumnja da je do zlostavljanja zaista došlo, poslodavac je dužan da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog.